U Federaciji BiH pusta 163 nekadašnja srpska naselja

0
93

U 163 naselja na području današnje Federacije BiH (FBiH), u kojima je pre rata živelo oko 8.000 Srba, stanuje samo pustoš. Povratnika u njima nema. O nekadašnjem životu na tim sablasno pustim prostorima svedoče jedino ostaci porušenih srpskih kuća, prekriveni korovom iz kog viri poneki dimnjak. Nekadašnji žitelji tih naselja, rasuti kojekuda, godinama ne mogu da ostvare pravo na nadoknadu štete na ime svojih porušenih kuća jer vlasti FBiH, jednostavno, ignorišu to njihovo pravo.

Taj problem nemaju, nažalost, samo Srbi iz pomenuta 163 naselja. U Odboru za zaštitu prava Srba u Federeciji BiH kažu da, u skladu sa Aneksom 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, pravo na nadoknadu štete ima najmanje 100.000 Srba čije su kuće porušene u vreme i nakon završetka poslednjeg tragičnog građanskog sukoba u BiH.

„Nad tom činjenicom, koja im je dobro poznata, federalni zvaničnici namerno zatvaraju oči i ignorišu je. Opstrukcijom odgovaraju na prava izbeglih i proteranih Srba. Obnova srpskih kuća i nadoknada štete njima je nevažna tema i uopšte se njome ne bave. Na odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma pozivaju se samo kad govore o povratku Bošnjaka u Republiku Srpsku, koja je, za razliku od FBiH, ispoštovala obaveze prema bošnjačkoj povratničkoj populaciji, što dokazuju i njihove brojne obnovljene kuće na prostorima Srpske”, kaže Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH.

U razgovoru za „Politiku” on napominje i to da u Federaciji BiH postoje i 252 naselja koja, kako kaže, uz ona 163 potpuno porušena, upotpunjuju sliku sudbine srpskog naroda koja ih je zadesila u poslednjem ratu i nakon njegovog završetka. To su naselja u kojima Srba, kao većinskog predratnog stanovništva, više nema.

„Danas su to bošnjačka naselja. Na području Bugojna, na primer, prema popisu iz 1991, bilo je 21 većinski srpsko naselje. U njima Srba više, praktično, nema, što je pokazao i popis iz 2013. godine. Na području 11 naselja žive Bošnjaci, dok u preostalim, koja su potpuno srušena i spaljena, nema žive duše, ona su pusta”, kaže Radanović.

Prema podacima popisa iz 1991. godine, više od 32 odsto sadašnje Federacije BiH bila je većinski srpska teritorija. Do poslednjih ratnih dešavanja na tom prostoru živelo je više od 540.000 Srba. Trenutno ih živi mnogo manje od pedesetak hiljada. Na teritoriji tog entiteta pravo na zemlju, nasleđenu od pradedova, ima i dan-danas oko 400.000 Srba. Nekima je ta imovina već oduzeta u procesu takozvane harmonizacije zemljišnih knjiga i katastara, koji federalna vlast sprovodi u poslednjih osam godina.To se radi na krajnje netransparentan način, bez direktnog obaveštavanja Srba, koji su stvarni nosioci prava na nekretninu, tako da oni i ne znaju da se nad njihovom zaostalom imovinom ili posedom provodi bilo kakav upravni ili sudski postupak.

Kako se sve radi iza leđa Srba, Odbor za zaštitu prava Srba u FBiH, zajedno sa Upravom Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pokrenuo je prošle godine kampanju informisanja svih vlasnika imovine, s namerom im pomognu da zaštite svoju imovinu. S istim ciljem Vlada Republike Srpske ranije je otvorila šest kancelarija u kojima se vlasnici imovine u FBiH, bez obzira na to gde trenutno oni žive, ili njihovi naslednici, mogu obratiti i dobiti stručnu pravnu pomoć kako bi znali šta im je činiti da bi sprečili smišljenu otimačinu prava nad nečim što je njihovo vlasništvo ili su to pravo nasledili.

(politika.rs)

Ostavite komentar