Da li su unesrećeni seljaci i gladni stanovnici Šri Lanke na ulicama Kolomba (od)branili omraženi novi svetski poredak i multinacionalne kompanije, proizvođače veštačkih đubriva i pesticida? Izgleda da – jesu.
Mnogim posmatračima, verovatno zbog ideološke zaslepljenosti, promakla je činjenica da su demonstracije (završene ostavkom šefa države Gotabaja Radžapakse) bile prvi nacionalni anti-ekološki ustanak u svetu.
Narod Šri Lanke izveo je, s predumišljajem ili ne, prvu antizelenu revoluciju koja je, osim predsednika, zbacila s vlasti i globalnu vladajuću dogmu o organskoj poljoprivredi.
Zelena diktatura
Samo 15 meseci trebalo je seljacima da se uvere u pogubnu doktrinu o zelenoj Šri Lanki koja ih je naterala da trećinu poljoprivrednog zemljišta ostave u ugaru i na značajnim površinama prekinu proizvodnju pirinča, čaja, cimeta, banana, kardamona, kaučuka…
Osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi zaraženi su štetočinama jer su bile zabranjene hemikalije za zaštitu bilja što je dovelo do nestašica i poskupljenja hrane (za sedam meseci pirinač poskupeo 50 odsto) i široko rasprostranjene gladi.
Danas, devet od 10 porodica u Šri Lanki preskače obroke jer nema dovoljno hrane.
Pred besom gladnih građana i uništenih seljaka prvo je u maju abdicirao premijer Mahinda Radžapaksa, brat predsednika, a zatim je iz zemlje pobegao i zeleni diktator Gotabaja Radžapaksa.
Samo jedna odluka lokalnog političara (istina, predsednika države), vođena narativom globalne ideologije, koju promovišu međunarodne nevladine organizacije, uticajne svetske institucije (WEF), tehnološke kompanije, deo levičarskih političkih elita i pojedini mediji poništila je za samo sedam meseci ono što je 50 godina mukotrpno stvarao nobelovac Norman Borlaug – da stanovništvo Šri Lanke (i mnogih drugih država) spase gladi uvodeći model poljoprivrede visokog prinosa zasnovan na poboljšanom upravljanju usevima, pravilnoj upotrebu hemijskih đubriva i korišćenja novih vrsta semena otpornih na bolesti što je dovelo do značajnog povećanja proizvodnje hrane po hektaru. Zahvaljujući ovom neumornom naučniku Šri Lanka je postala samodovoljna u proizvodnji pirinča.
Bio je to ogroman uspeh za tu azijsku zemlju jer je osigurana bezbednost u snabdevanju hranom.
Borlaugov metod, poznat kao zelena revolucija, pomogao je da se stanovništvo Meksika i još nekih zemalja Latinske Amerike, Indije, Pakistana, Argentine, Cejlona (Šri Lanka)… izvuče iz gladi a on je ostao upamćen kao čovek koji je spasao više života nego bilo koja druga osoba.
Šta je tako efikasno uništilo seljake Šri Lanke, dovelo do opšte gladi i oteralo predsednika u emigraciju?
Posmatrači navode više razloga, a mnogi spominju jedan datum (27. april 2021) i jednu odluku.
Tog dana vlada je, posle obećanja predsednika Radžapakse iz 2019. godine da će poljoprivreda Šri Lanke učiniti potpuno organskom u roku od jedne decenije, zabranila uvoz veštačkih đubriva i pesticida, naredila da milioni seljaka pređu na organsku poljoprivredu i proglasila Šri Lanku zelenom državom.
Na odluku da državu pretvori u utopiju net zero nation predsednika Šri Lanke nahuškali su globalni promotori organske poljoprivrede borci protiv klimatskih promena.
„Postoji deo civilnog društva Šri Lanke koji se duže vreme zalaže za širenje organske poljoprivrede.
Tu ideju aktivno su podržale i mnoge međunarodne grupe“, kaže R. Ramakumar, agrarni ekonomista iz Instituta društvenih nauka Tata u Bombaju.
Oduševljenje tih lobista odlukom vlade u Kolombu najbolje je opisala Vandava Šiva, indijska aktivistkinja za zaštitu čovekove okoline i ljuti protivnik tradicionalne poljoprivrede: „Ova odluka definitivno će pomoći poljoprivrednicima da postanu prosperitetniji. Udružimo se sa Šri Lankom u preduzimanju akcija ka svetu bez otrova i bez kartela a za naše i zdravlje planete“.
Inače, njena nevladina organizacija Navdanya internacional već godinama promoviše „novu poljoprivrednu paradigmu gde ekološka odgovornost i ekonomska pravda zamenjuju pohlepu, konzumerizam i konkurenciju i ima za cilj da obnovi osećaj zajedništva, solidarnosti i kulture mira“.
Katastrofalne posledice
S druge strane, ima analitičara koji tvrde da primer Šri Lanke pokazuje kako je jedna siromašna zemlja neopreznom političkom odlukom postala prva država-žrtva ekoloških avanturista.
„Kratkovidi prelazak na organsku poljoprivredu u Šri Lanki mogao bi da se proglasi poslednjim ekserom u kovčegu koji je doveo do ekonomske katastrofe.
A Vandana Šiva u centru je te katastrofe.
Ona je predvodila nemilosrdnu kritiku Zelene revolucije Normana Borlauga iz 1960-ih, koja je donela đubrivo i nove sorte useva u južnu Aziju i proterala glad prvi put u istoriji.
Šivine tvrdnje da bi tradicionalna poljoprivreda mogla zdravije hraniti svet i dalje su veoma popularne među ekolozima.
“Šri Lanka je testirala tu tvrdnju i otkrila da nije dobra“, kaže Sumija Bovmik iz Projekta genetske pismenosti za Observer Research Foundation.
„Predsednik Radžapaksa oteran je s funkcije delom zato što je bio preterano revnosan zeleni ratnik, koji je svojim sunarodnicima nametnuo politiku zaštite životne sredine koju američka levica smatra svetom doktrinom. Novi zeleni dogovor Šri Lanke bio je katastrofa za ljude“, napisao je Tunku Varadarajan u Volstrit džornalu, poredeći predsednika Radžapaksu sa Neronom.
„Situaciju je pogoršao Radžapaksin zaokret 2021. ka organskoj poljoprivredi sa zabranom hemijskih đubriva što je izazvalo proteste farmera i dovelo do kritičnog pada proizvodnje čaja i pirinča“, ocenjuje Niluksi Kosvanage za Blumberg.
„Prelazak na organsku poljoprivredu pokazao se katastrofalnim, a na takve posledice upozoravala je grupa naučnika iz Šri Lanke i stručnjaka za poljoprivredu“, piše Keni Torelja u Voxu.
Direktne posledice ekološkog eksperimenta u realnom životu Šri Lanke su katastrofalne: pad poljoprivredne proizvodnje od 50 odsto, nestašica osnovne životne namirnice pirinča (proizvodnja pala 20 odsto za šest meseci, UN su izvestile da je više od tri četvrtine stanovništva smanjilo njegovu potrošnju zbog nestašice) ali i ostalih prehrambenih proizvoda, rast cena hrane (57 odsto), glad (devet od 10 porodica nema sve dnevne obroke), gubici industrije čaja od 425 miliona dolara, zatvaranje škola i prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju da bi građani imali dodatni dan za proizvodnju bilo koje hrane.
Zla sudbina koja je zadesila Šri Lanku s eksperimentom organske poljoprivrede navela je američkog ekonomistu i predsednika Instituta za globalni ekonomski rast Ričarda Rana da se u kolumni u Vašington tajmsu zapita: „Da li će zelena politika pokrenuti novu glad u svetu.“
Nejasno (s tehnološkog i ekonomskog stanovišta) i utopijsko uvođenje organske proizvodnje ubrzalo je ekonomsku krizu koja se u Šri Lanki tiho kuva već nekoliko godine.
Zemlja je 2009. izašla iz krvavog građanskog rata i postala svetla tačka u privrednom razvoju.
Primera radi, 2000. godine 17 odsto stanovnika bilo je neuhranjeno, a taj procenat je do 2019. pao na sedam odsto (dva miliona ljudi više nije bilo gladno).
Ekonomska kriza koja je sada dostigla tačku ključanja užasno i ironično poništava najveći deo tog napretka.
Istina, prelazak na organsku poljoprivredu bio je samo jedan potez složenog niza političkih i ekonomskih grešaka vladajuće nomenklature.
Izgleda da je 2019. bila je talična za Šri Lanku.
Vlast predsednika Radžapakse napravila je nekoliko pogrešnih poteza ali se i suočila s teškim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
U aprilu te godine dogodila se serija samoubilačkih bombaških napada islamskih terorista koja je uzdrmala turističku privredu.
Zatim je te godine, uoči parlamentarnih izbora, ministar finansija Basil Radžapaksa (mlađi brat predsednika i premijera) doneo odluku o drastičnom smanjenju poreza, u pokušaju da ublaži pritisak na ekonomiju posle bombaških napada.
Pre smanjenja poreza, Šri Lanka je prvi put imala budžetski suficit i bila na putu da povrati status zemlje srednjeg dohotka po standardima Svetske banke.
Ali, manji porezi izazvali su veliki pad prihoda države, a zatim je pandemija kovida-19 desetkovala turizam, što je prihode državnog budžeta za samo godinu smanjilo za neverovatnih 81 odsto i državu ostavilo bez deviza, pa nije mogla da kupuje gotove proizvode, sirovine i energente što je dodatno oborilo proizvodnju i otežalo život građanima.
Presušile su i doznake radnika zaposlenih u inostranstvu.
Populistička makroekonomska politika (hleb po niskoj ceni, subvencionisani pirinač, prekomerne državne subvencije, povećanje plata u javnom sektoru, glomazna država s mnogo zaposlenih, bacanje novca na nepotrebne grandiozne projekte, nereformisana državna preduzeća, gušenje konkurencije) za kratko vreme uvela je zemlju u dva deficita – trgovinski i budžetski i dve krize – deviznu i dužničku.
Dug Šri Lanke je oko 51 milijardu dolara, ove godine stiže za otplatu oko 8,6 milijardi dolara a u deviznim rezervama ima samo 1,94 milijarde. Sve to podiglo je inflaciju na 40 odsto a usledile su nestašice hrane i goriva i dugotrajna isključenja struje. Sve oči sada su uprte u MMF, ali procene su da pregovori o pomoći ne mogu početi pre kraja godine.
Fatalni eksperiment
Ovi ekonomski problemi opšte su poznati i mnoge zemlje u razvoju prošle su kroz njih.
Ali, ono što slučaj Šri Lanke čini poučnim je činjenica da je organska poljoprivreda uvedena bez razumevanja lokalnih i razvojnih specifičnosti.
Taj fatalni eksperiment kristalizovao je temu u debati o konvencionalnoj naspram organske poljoprivrede i pokazao koliko je model useva visokog prinosa (pirinač, pšenica, soja, kukuruz, suncokret, šećerna trska) kritično važan u državama u razvoju koje zavise od poljoprivrede.
Posle katastrofe koja je zadesila Šri Lanku sve su glasnije sugestije da agendu održivog razvoja i ideologiju organske poljoprivrede ne treba glorifikovati i idealizovati (kako to čine svetski borci za zaštitu životne sredine) jer je dokazano da ona izaziva teške negativne posledice.
Slučaj Šri Lanke pokazao je i da su neki od 13 ciljeva održivog razvoja (SDG) Ujedinjenih nacija međusobno suprostavljeni.
Primera radi, borba protiv klimatskih promena (SDG 13) može biti u koliziji s ekonomskim rastom i pristojnim radom za sve ljude (SDG 8).
Pouka je i da sve što važi za agrarnu tranziciju na razvijenom severu ne mora nužno da se istim tempom i na isti način primenjuje na nerazvijenom jugu.
Tranzicija ka organskoj poljoprivredi u Šri Lanki pokazala se problematičnom zbog nedostatka poljoprivredne infrastrukture, zavisnosti od uvoznih agrohemikalija, nedostatka pristupa modernim tehnikama i poljoprivredne nepismenosti.
Seljacima je bilo ostavljeno da sami bez ikakve pomoći shvate kako da uzgajaju pirinač i čaj na zemljištu siromašnom hranljivim materijama.
Logično je da su prinosi opali kad nisu korišćena azotna đubriva i sredstva za zaštitu bilja. Veštačka đubriva i pesticidi pomažu seljacima da proizvedu više hrane na manje zemlje, što je kritično važno za siromašne i zemlje u razvoju.
Udaljavanje od upotrebe agrohemije u proizvodnji hrane ima smisla na mnogo načina, ali primer Šri Lanke naglašava važnost vođenja računa o ekonomskom, političkom i društvenom kontekstu agrarne reforme.
Zato je Šri Lanka ozbiljan nauk za slične zemlje koje se spremaju da eksperimentišu s uvođenjem organske poljoprivrede.
„Koliko god da su opasni efekti upotrebe veštačkih đubriva i pesticida, oni se moraju odmeriti u odnosu na posledice koje donose gubitak prinosa, glad, smanjen prihod od izvoza, povećano krčenje šuma i političku krizu“, napominje Keni Torelja i navodi primer desetogodišnjeg projekta u Kini u kome je 21 milion seljaka obučeno kako da bolje upravljaju zemljištem, vodom i đubrivom.
Rezultat tog projekta je povećanje od 11 odsto prinosa za kukuruz, pšenicu i pirinač uz istovremeno smanjenje upotrebe azotnog đubriva za 15-18 odsto.
Američki neprofitni Institut za svetske resurse (WRI) upozorava da nije dovoljno samo održavati sadašnje prinose nego da vlade širom sveta moraju da povećaju prinose po hektaru da bi prehranile 10 milijardi ljudi koliko će ih biti na planeti do 2050. godine, kako farmeri ne bi bili primorani da krče šume i raščišćavaju sve više zemljište da bi nadoknadili niže prinose, što ima ogroman uticaj na životnu sredinu.
Održiviji pristup u poljoprivredi moguć je, ne samo organskom proizvodnjom, već i oplemenjivanjem sorti, efikasnijim azotnim đubrivima i uvođenjem tehnologija pametne i precizne poljoprivrede (senzori, dronovi, sateliti) da bi se uvećali prinosi.
(Miša Brkić/Danas)
